Vitamin A ne sprečava napredovanje miopije (kratkovidosti) u mladosti, ali to ne negira njegove ukupne prednosti kada je reč o dobrom vidu.
Pregled sadržaja:
Vitamin A i miopija (kratkovidost) kod tinejdžera
Žao nam je, zagovornici šargarepe – vitamin A je odgovoran za bezbroj prednosti koje se tiču zdravlja oka, posebno u zaštiti od slepila u detinjstvu, ali izgleda da ne zaustavlja napredovanje miopije u mladosti.
Nedavna australijska studija objavljena u časopisu “Translational Vision Science & Technology”, nije pronašla dokaze da će tinejdžeri koji unose male količine vitamina A imati problema sa kratkovidošću do svoje 20-e godine.
Prednosti uzimanja vitamina A kada je vid u pitanju
Vitamin A ne samo da je koristan za zdravo funkcionisanje površine oka, već je takođe potreban za formiranje fotoreceptora rodopsina. Ovaj fotopigment koji se nalazi u ćelijama štapića mrežnjače posebno je koristan u omogućavanju našim očima da bolje vide noću. Zbog toga je noćno slepilo često jedan od prvih znakova nedostatka vitamina A.
Kako se nedostatak vitamina A odražava na vid?
Iako je nedostaatak vitamina A retkost u Evropi i Sjedinjenim Državama, zbog generalno dobre ishrane i dovoljnog unosa hranljivih materija, nedostatak vitamina A je vodeći uzrok slepila (koje se može sprečiti) kod dece, a procenjuje se da 250.000-500.000 dece širom sveta oslepi svake godine.
Iako je poznato da nedovoljni unos vitamina A negativno utiče na zdravlje očiju, istraživači su pokušali da ispitaju sve veze koje impliciraju nedostatak vitamina A sa progresijom miopije.
Šta kažu studije, da li je vitamin A povezan sa miopijom kod mladih ljudi?
Prema nedavno završenoj studiji, istraživači su izvršili analizu na 642 ispitanika (starosti 14, 17 i 20 godina), vezanu za unos vitamina A kroz ishranu. Ti podaci su zatim upoređeni sa oftalmološkim merenjima prikupljenim kada su ispitanici napunili 20 godina. Ukupno 158 ispitanika je imalo miopiju (24,6%) na početku studije.
Definišući mali unos vitamina A kao manji od 600 µg dnevno i za muškarce i za žene, istraživači su identifikovali da 37 ispitanika (5,8%) ima nizak unos vitamina A sa 14. godina; 107 ispitanika (16,7%) sa 17. godina i 445 ispitanika (69,3%) sa 20. godina.
Od tih 37 ispitanika sa niskim unosom vitamina A u dobi od 14 godina, 11 je imalo miopiju (29,7%), dok je od 107 ispitanika sa 17. godina – 25 imalo miopiju (23,4%) i od 445 ispitanika sa 20. godina, 122 (27,4%) je imalo miopiju.
“Uprkos našoj analizi koja ne pokazuje povezanost između miopije i unosa vitamina A (prema podacima iz odabrane grupe), verujemo da postoji teorijska povezanost između miopije i vitamina A”, napominju autori ove studije.
Autori su zaključili: „Nismo pronašli dokaze da će tinejdžeri i mladi ljudi koji imaju mali unos vitamina A imati miopiju u dobi od 20 godina.
Izvori vitamina
Oblik vitamina A zavisiće od izvora.
Na primer, gotovi retinol, koji je aktivni oblik vitamina A, dolazi samo iz životinjskih izvora.
Najbogatiji izvori retinola su:
- Jetra
- Masna riba, poput tune i haring
- Mleko i sir
- Jaja
Hrana na biljnoj bazi sadrži karotenoide, koji su antioksidativni oblici vitamina A, a telo ih pretvara u retinol po potrebi.
Karotenoid je narandžasti pigment koji doprinosi boji određenog voća i povrća.
Izvori voća i povrća bogati karotenoidima često su narandžasti i u njih ubrajamo:
- Bundevu
- Šargarepu
- Slatki krompir
- Crvene paprika
- Dinju
- Kajsiju
- Mango
Biljna hrana bogata beta-karotenom uključuje tamnozeleno lisnato povrće, kao što je:
- Brokoli
- Spanać
- Zelje
Serbian