Staračka dalekovidost (prezbiopija) je prirodna pojava kod koje oko nije više u mogućnosti da fokusira predmete u blizini. Najčešće se javlja u četrdesetim godinama života. Problemi sa vidom se manifestuju prilikom: čitanja, rada za kompjuterom…
Za osobe sa prezbiopijom karakteristično je da imaju potrebu da približavaju knjige, novine, časopise da bi bili u mogućnosti da ih pročitaju.
Pregled sadržaja:
Kako se dijagnostikuje staračka dalekovidost?
Obratite se svom lekaru ili oftalmologu ako imate bilo koji od simptoma prezbiopije (staračke dalekovidosti). Čak i ako nemate simptome, trebalo bi da obavite pregled očiju pre 40. godine.
Prema „Američkoj akademiji za oftalmologiju“, odrasli koji nemaju simptome ili faktore rizika povezane sa bolestima očiju treba da imaju kontrolni pregled u dobi od 40 godina.
Skrining oka može da identifikuje rane znake bolesti i promene vida koje mogu početi, ponekad bez ikakvih simptoma, oko ovog uzrasta.
Staračka dalekovidost se može dijagnostikovati kao deo sveobuhvatnog pregleda očiju. Tipičan pregled će uključivati testove za procenu vaših očiju na prisustvo bolesti i poremećaja vida.
Vaše zenice će verovatno biti proširene specijalnim kapima za oči kako bi lekar mogao da pregleda unutrašnjost vašeg oka.
Metode lečenja staračke dalekovidosti?
Ne postoji lek za prezbiopiju. Međutim, postoji nekoliko dostupnih tretmana za korekciju vida. U zavisnosti od vašeg stanja i načina života, možda ćete moći da birate između korektivnih sočiva, kontaktnih sočiva ili operacije za korekciju vida.
Cilj lečenja je kompenzovati nemogućnost oka da adekvatno fokusira predmete u blizinii i omogućiti nesmetano čitanje i rad na blizinu.
U tu svrhu, koriste se naočare sa korektivnim staklima ili kontaktna sočiva, a lečenje može biti i operativno.
Da biste poručili kontaktna sočiva morate da imate odgovarajući recept sa preciziranom dioptrijom, veličinom (dijametrom), baznom krivinom i vrstom sočiva.
Postoji nekoliko vrsta naočara za korekciju:
- Naočare za čitanje (sa dioptrijom samo za gledanje na blizinu i koriste se kod osoba koje nemaju druge smetnje vida).
- Bifokalne naočare (u gornjem delu nalazi se sočivo za gledanje na daljinu, a u donjem delu sočivo za gledanje na blizinu).
- Progresivne naočare (multifokalne naočare) – omogućavaju prirodno gledanje na svim udaljenostima (daljina,srednja udaljenost i blizina).
Vrste kontaktnih sočiva koje se koriste kod lečenja su:
- Bifokalna sočiva imaju dva različita tipa fokusa, sa uočljivom linijom između njih. Gornji deo je podešen za gledanje na daljinu, dok je donji deo podešen za čitanje ili rad blizu.
Bifokalna kontaktna sočiva pružaju iste opcije kao i bifokalne naočare.
- Multifokalna sočiva (dosta se teško podnose i ne daju zadovoljavajuće rezultate).
- Progresivna sočiva su slična bifokalnim sočivima. Međutim, ona nemaju vidljivu liniju i nude postepeniji prelaz između udaljenih i bliskih delova.
- Monovision kontaktna sočiva (to je tehnika gde jedno sočivo služi za gledanje u daljinu, a drugo za gledanje na blizinu. Mozak interpretira takvu sliku i izabere najbolju.
Oba oka se koriste za daljinu, ali samo jedno oko se koristi za čitanje.
Da li staračka dalekovidost može da se izleči operacijom?
Operativnim zahvatom menja se oblik rožnjače i time njena sposobnost fokusiranja predmeta. Operacija se vrši na
nedominantnom oku (dominantno je ono oko sa kojim gledate kroz fotoapaat kod fotografisanja). Rezultati nisu uvek u potpunosti zadovoljavajući.
Postoji nekoliko hirurških opcija za lečenje staračke dalekovidosti (prezbiopije).
Tu spadaju:
- Konduktivna keratoplastika. Uključuje korišćenje radiofrekventne energije za promenu zakrivljenosti rožnjače. Iako je efikasna, efekti korekcije se vremenom mogu smanjiti kod nekih ljudi.
- Laserski potpomognuta in situ keratomileuza (LASIK). Može se koristiti za stvaranje monovizije. Ovo podešavanje koriguje jedno oko za vid na blizinu, a drugo oko za vid na daljinu.
- Refraktivna zamena sočiva. Uključuje uklanjanje vašeg prirodnog sočiva. Menja se sa sintetičkim sočivom, koje se zove implantat intraokularnog sočiva.
Staračka dalekovidost i moguće komplikacije
Ako je prezbiopija nedijagnostikovana ili nekorigovana, vid će se verovatno postepeno pogoršavati. Vremenom će sve više uticati na vaš način života. Možda ćete doživeti značajan gubitak vida ako se ne izvrši korekcija.
Razvijaju se problemi u održavanju uobičajenog nivoa aktivnosti i produktivnosti na poslu. Kada zadaci kao što je čitanje sitnih slova postanu teški i stanje se ne leči, rizikujete da imate glavobolju i da naprežete oči.
Pošto se staračka dalekovidost razvija kako starimo, moguće je imati i staračku dalekovidost pored druge vrste problema sa očima. Prezbiopija se može javiti u kombinaciji sa:
- Astigmatizmom, koji je nesavršenost u zakrivljenosti vaše rožnjače koja uzrokuje zamagljen vid
- Hiperopijom ili dalekovidošću
- Miopijom ili kratkovidošću
Takođe je moguće imati različite vrste problema sa očima u svakom oku.
Izgledi kod lečenje staračke dalekovidosti
U većini slučajeva, staračka dalekovidost, tačnije vid koji ste izgubili zbog prezbiopije može se ispraviti naočarima, kontaktnim sočivima ili operacijom.
Postepeni pad elastičnosti potrebne za fokusiranje vašeg sočiva na objekte u blizini nastavlja se do otprilike 65. godine, kada većina elastičnosti nestaje. Međutim, čak i u tom trenutku moguća je korekcija da se vide bliski objekti.
Kako sprečiti prezbiopiju (staračku dalekovidost)?
Staračka dalekovidost se ne može u potpunosti sprečiti. Ne postoji dokazana tehnika za sprečavanje prezbiopije. Postepeni pad sposobnosti fokusiranja na objekte u blizini utiče na sve.
Standardne mere za zaštitu očiju mogu vam biti od pomoći:
- Redovno idite na preglede za oči.
- Kontrolišite hronična zdravstvena stanja koja mogu doprineti gubitku vida, kao što su dijabetes ili visok krvni pritisak.
- Nosite naočare za sunce.
- Nosite zaštitne naočare kada učestvujete u aktivnostima koje mogu dovesti do povrede oka.
- Jedite zdravu hranu koja sadrži antioksidante, vitamin A i beta karoten.
- Uverite se da koristite odgovarajuće naočare.
- Koristite dobro osvetljenje kada čitate.
Razgovarajte sa svojim lekarom ili oftalmologom, ako primetite bilo kakve promene sa zdravljem vaših očiju. Mnoge bolesti oka i problemi sa vidom mogu se efikasno lečiti, ako se dijagnostikuju na vreme.