Koja je najređa boja očiju?

Sigurno ste se nekad zapitali koja je najređa boja očiju?

Zelena je najređa boja očiju od uobičajenih boja. Osim vrlo retkih izuzetaka, skoro svi imaju smeđe, crne, plave i zelene oči ili bar nešto između tih boja. Druge boje poput sive ili boje lešnika su manje uobičajene.

Nekada davno, svaki čovek koji je postojao imao je smeđe oči. To sigurno više nije slučaj. Boja naših očiju ima tendenciju da igra veliku ulogu o našoj slici o sebi. Može biti vrlo teško čak i da zamislite kako biste izgledali sa drugom bojom očiju.

„Američka akademija za oftalmologiju“ (AAO) sprovela je istraživanje kako bi utvrdila u procentima koja je najčešća, a koja najređa boja očiju kod ljudi širom Amerike. Rezultati su navedeni u nastavku teksta, poređani od najređe do najčešće boje očiju.

Zelene oči

Ako su vaše oči zelene, onda imate sreće. Pored toga što je najređa boja očiju među Amerikancima, zelene oči su najatraktivnije (tako bar smatraju učesnici velikog istraživanja koje je sprovedeno na skoro 20 000 ljudi).

Koliko su retke zelene oči?

Ima ih svega 9% Amerikanaca.

Ali zašto su zelene oči tako retke?

Oko svake zenice, obojeni deo naših očiju naziva se iris (dužica). Za tu boju odgovoran je pigment koji se zove melanin (isti pigment koji određuje boju naše kože). I baš kao koža, manje melanina uzrokuje svetlije boje, dok više melanina uzrokuje tamnije boje.

Svaka boja očiju (čak i zelena) je zapravo neka nijansa braon, zahvaljujući melaninu unutar dužice. Svetlost se odbija od ovog melanina na različite načine i stvara neku vrstu optičke iluzije, omogućavajući nam da vidimo živopisno zeleno i plavo.

Boju dužice određuje boja očiju naših roditelja pomešana sa malom dozom „genetske lutrije“. Zelene dužice imaju neuobičajen nivo melanina (manje od “zaista” smeđih očiju), ali više od plavih očiju. Zbog toga su zelene oči tako jedinstvene.

I dok je 9% zaista malo, zelene oči imaju čak niži procenat kod ljudi  širom sveta. Samo 2% svetske populacije ima zelene oči, prema demografskom izvoru „World Atlas-a“.

Oči boje lešnika

Mešavinu smeđih i zelenih očiju (boje lešnika) ima 18% američke populacije. Bronzana boja ima tendenciju da se taloži u blizini spoljne ivice dužice, dok se sitne pruge braon, zelene, pa čak i zlatne, vide bliže zenici.

Ali poput zelenih očiju, oči boje lešnika su mnogo ređe u drugim delovima sveta. Samo oko 5% svetske populacije ima oči boje lešnika.

Ako imate oči boje lešnika, možda ste primetili da se boja očiju s vremena na vreme „menja“. To je zato što nivo pigmenta kod ove boje ima jedinstvenu sposobnost da reflektuje svetlost na čudne načine, dajući percepciju promenljive boje šarenice.

Plave oči

Videli smo koja je najređa boja očiju, a šta je sa plavim očima? Toliko pesama je ispevano o njima, ljubavnih stihova, velike zavodnice i zavodnici su ih imali…

Ako imate plave oči, vi ste u srodstvu (ne pitajte kako) sa svakom drugom osobom koja ima plave oči. Pre oko 10.000 godina, neko u današnjoj Evropi rođen je sa genetskom mutacijom koja je izazvala trajno plave oči. Svaki plavooki čovek danas je daleki potomak ovog, drevnog čoveka ili žene.

Oko 27% Amerikanaca ima plave oči, što je čini trećom najređom bojom očiju.

Boja očiju ne odražava uvek nasledni faktor, ali se veliki broj plavookih ljudi u Americi može bar delimično pripisati velikom broju građana skandinavskog, britanskog, irskog i istočnoevropskog porekla.

U Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj, preko polovine svih stanovnika ima plave oči. U Finskoj i Švedskoj taj broj iznosi 80% do 90%.

Širom sveta, međutim, plave oči nisu toliko česte. Procenjuje se da samo 8% do 10% svetske populacije ima plave oči.

Ljubičaste oči su još ređe, ali to može malo i da zavara. Neko sa “ljubičastim” dužicama obično ima posebnu nijansu plave. Svetlost se odbija od njihove okoline i pretvara njihove oči u varljivu, ali zadivljujuću verziju ljubičaste boje.

Nećete mi zameriti ako spomenem da je na njih „pao“ i najveći vojskovođa svih vremena – Aleksandar Veliki. Njegova žena, Baktrijska princeza Roksana (343-310 god. pre Hrista) je pema legendama imala upravo ljubičaste oči. U to vreme su svakako smatrali da je to najređa boja očiju.

Smeđe oči

Ako imate smeđe oči, onda imate najčešću boju očiju koja se nalazi kod ljudi.

Možda nisu retke, ali možete se ponositi saznanjem da imate „originalnu“ boju očiju – istu onu koju su imali rani ljudi u modernoj Africi, pre par stotina hiljada godina.

Do danas, smeđe oči su pretežno dominantne u Africi i Aziji.

Četrdeset pet procenata Amerikanaca i čak 79% ljudi širom sveta ima neku varijaciju smeđih očiju. Boje mogu da variraju od svetlijeg kestena do tamnijih nijansi koje se skoro stapaju sa zenicom.

A šta je sa crnim očima?

Iako se može činiti da neki ljudi imaju dužice koje su crne boje, one tehnički ne postoje. Ljudi sa crnim očima umesto toga imaju veoma tamno smeđe oči koje se gotovo ne razlikuju od zenice.

Koja je najčešća, a koja najređa boja očiju kod beba?

U stvari, smeđe oči su čak i najčešća boja očiju kod novorođenih beba. Uobičajena zabluda je da se većina ili sve bebe rađaju sa plavim očima, koje vremenom postaju braon.

Studija za skrining oka novorođenčeta (NEST) pokazala je da je 63% beba rođeno sa smeđim očima, dok je samo 21% rođeno sa plavim očima. Oko 6% je imalo oči boje lešnika ili zelene oči, dok za 10% nije mogla da se utvrdi adekvatna boja u trenutku rođenja.

Druge izuzetno retke boje očiju

Ako ste se do sada bavili matematikom i računali procente, već znate da smo došli do 99%. Šta je sa ostalih 1%? Da li tu spada najređa boja očiji na svetu?

Ovde postoji nekoliko jedinstvenih boja i kombinacija boja koje čine ovu grupu. To su najređe od retkih.

Neki ljudi mogu da grupišu sive oči sa plavim očima. Njihov nizak sadržaj melanina je sličan, ali u stvari, sive dužice su znatno ređe od standardnih plavih očiju.

Ako pažljivo pogledate, možda ćete čak uočiti braon, ćilibar i zlatne pruge unutar sive.

Još manje uobičajeno je stanje koje se zove heterohromija – to su različite boje očiju. Obično je rezultat bezopasne genetske mutacije, ali može biti uzrokovana i bolestima i povredama.

Ljudima koji imaju albinizam nedostaje melanin, što njihovoj koži, kosi i očima daje veoma beo izgled. Ovo često rezultira svetloplavim očima, ali u nekim slučajevima mogu izgledati kao da su ružičaste ili bledo crvene boje, kada potpuno odsustvo melanina uzrokuje da sitni krvni sudovi postanu vidljivi.

Od manje uobičajenih boja očiju, ružičaste i crvene oči smatraju se najjedinstvenijim na svetu, dajući novo značenje reči „retko“. To je i  najređa boja očiju koja postoji. Samo jedna osoba na 20.000 ljudi ima neki oblik albinizma, prema američkom „Nacionalnom institutu za zdravlje“, a još manje njih ima crveno obojene oči.