Koja je najčešća boja očiju?

Sigurno ste se bar nekad zapitali: „Koja je najčešća boja očiju“?

Da li je to ledeno plava, privlačna smeđa ili svetlucavo zelena?

Odgovor u velikoj meri zavisi od toga gde živite ili odakle su vaši preci. Smeđa boja je dominantna boja očiju u ogromnim delovima Afrike i Azije. Međutim, nijanse svetle u Evropi, gde oči postaju mnogo češće plave, pogotovo kako idemo prema severu kontinenta.

Najčešća boja očiju je?

Bez sumnje, smeđe oči dominiraju globalno, a procenjuje se da 70-79% svetske populacije ima oči u nijansama braon boje, u rasponu od svetlo zlatno braon do veoma tamne braon – i sve nijanse između.

Plave oči su na drugom mestu, a zatim slede oči boje lešnika, zelene oči, pa onda one „egzotičnije varjante“. Ova poslednja kategorija uključuje: oči boje ćilibara, sive oči, pa čak i ljubičaste oči.

Najčešće, boja očiju u velikoj meri zavisi od geografske lokacije. Na primer, Azijati obično imaju smeđe oči, dok je veća verovatnoća da će Evropljani imati plave oči ili druge svetlije nijanse.

Veb stranica WorldAtlas.com je pokušala da proceni koja je zastupljenost boja očiju širom sveta.

Njihovi rezultati su:

  • Smeđe oči: 70-79%
  • Plave oči: 8-10%
  • Oči boje lešnika: 5%
  • Zelene oči: 2%
  • Ostale boje očiju: 9%

Statistika za Sjedinjene Države je malo drugačija. Anketa sprovedena za „Američku akademiju za oftalmologiju“ rezultirala je sledećim procentima:

  • Smeđe oči: 45%
  • Plave oči: 27%
  • Oči boje lešnika: 18%
  • Zelene oči: 9%
  • Ostale boje očiju: 1%

To što većina Amerikanaca ima svetle oči verovatno je odraz najranijih imigracionih obrazaca u zemlji, sa mnogo novih stanovnika koji su dolazili iz evropskih zemalja u kojima dominiraju plave oči (Engleska, Irska, Škotska, Nemačka, Švedska…).

U isto vreme, skoro polovina stanovništva SAD ima smeđe oči. To je najčešća boja očiju i ujedno dominantna boja očiju kod ljudi indijanskog i afričkog porekla, kao i kod ljudi koji su poreklom sa područja Azije, Bliskog istoka, Centralne ili Južne Amerike i drugih regiona gde smeđa boja očiju preovlađuje.

U evropskim zemljama su dominantne plave oči i druge svetlije boje očiju, mada ćete i dalje često nailaziti na ljude sa smeđim očima. Smeđe oči u regionima gde generalno preovlađuju svetlije boje očiju mogu ukazivati na genetski ostatak i na period u istoriji tokom kojeg su svi ljudi na svetu imali smeđe oči.

Svetlije oči su najčešće širom severne Evrope

Koliko su oči severnih Evropljana svetlije u poređenju sa očima svih ostalih? Pa poprilično.

Imajte na umu globalnu procenu da 70-79% ljudi širom sveta ima smeđe oči.  Kada pogledate brojeve u tabeli ispod (iz studije u časopisu „Forensic Science International: Genetics“) biće vam jasno da je situacija u centralnoj i severnoj Evropi poprilično drugačija nego u ostatku sveta. Ovde je najčešća boja očiju plava.

Država                   Plave     Nešto između     Braon

Danska                   64,8%          20,5%            14,5%

Velika Britanija     42,8%          25,5%            31,8%

Francuska              22,0%          44,0%            34,0%

Nemačka                 39,6%          33,2%            27,2%

Island                       74,5%           14,2%           9,2%

Holandija                 60,9%           11,4%          21,7%

Poljska                     52,5%           12,5%          35,1%

Nekoliko zanimljivosti vezanih za analizu ove tabele:

  • Island, najsevernija zemlja grupe, ima najveći procenat ljudi sa plavim očima.
  • Francuska, najjužnija nacija na listi, ima najveći broj ljudi sa „srednjom“ (ni smeđom ni plavom) bojom očiju.
  • Nemci imaju samo malo veću verovatnoću da imaju plave oči nego nijansu koja je između plave i smeđe (lešnik, zelene, itd.). To je svakako posledica velikog broja ljudi koji se doselio u Nemačku sa drugih područja (Bliski istok, Severna Afrika), nakon Drugog svetskog rata.

Plave oči bile su uobičajene širom Evrope od praistorije. Zaista, jedna studija je pronašla dokaze o plavookim lovcima i sakupljačima koji su lutali Španijom pre 7.000 godina.

Zašto oči dolaze u toliko različitih boja?

Skoro svi ljudi imaju smeđe oči i već smo ustanovili da je najčešća boja očiju. To je zato što boja očiju potiče od melanina, istog smeđeg pigmenta koji daje boju našoj kosi i koži.

U stvari, dužica (obojeni deo oka) ima dva sloja, od kojih oba imaju braon nijansu. Većina ljudi ima smeđu nijansu u zadnjem sloju, ali svetlije oči imaju manje nijanse u prednjem sloju.

Plave oči gotovo da nemaju nijansu u prednjem sloju irisa (dužice). Povrh toga, plave oči nisu zaista plave. Svetlost koja putuje kroz dužicu se raspršuje na način koji daje plavim očima njihovu posebnu boju. (Ovaj isti efekat čini da nebo izgleda plavo.)

Ljudi sa očima boje lešnika, sivim i zelenim očima imaju različite količine nijanse u prednjem sloju. A oči nekih ljudi imaju različite nijanse u različitim delovima dužice.

Uloga genetike i životne sredine na boju očiju

Genetska istraživanja sugerišu da su do pre oko 10.000 godina skoro svi ljudi imali smeđe oči.

Pre oko 10.000 godina, neko u današnjoj Evropi rođen je sa genetskom mutacijom koja je izazvala trajno plave oči. Svaki plavooki čovek danas je daleki potomak ovog, drevnog čoveka ili žene.

Sada, genetičari sugerišu da svako ko nema smeđe oči može da bude u srodstvu sa tim dalekim pretkom.

Još uvek postoji mnogo spekulacija o tome zašto Evropljani generalno imaju svetlije oči (i svetliju kožu i kosu). Znamo da se to dešava zato što telo proizvodi manje melanina kod ljudi evropskog porekla.

Pretpostavlja se da je hladnija klima severne Evrope možda podstakla porast populacije ljudi sa svetlijim očima, kosom i kožom.

Nasuprot tome, ljudi koji žive u toplim klimatskim zonama, poput podsaharske Afrike imaju značajno veću proizvodnju melanina, što čini oči, kožu i kosu mnogo tamnijim. Najčešća boja očiju u tim predelima svakako nije plava, nego smeđa.

Iako se to čini očiglednim, istraživanje naših gena još uvek nije sa sigurnošću dokazalo šta se zapravo dešava.

„Iako se u velikoj meri veruje da se ljudska pigmentacija suočila sa adaptivnom selekcijom i da je bila oblikovana okolinom i klimom, genetske uzroke i selektivne pritiske koji su odgovorni bilo je teško otkriti i razrešiti“, komentariše studija u časopisu „Genome Biology“.

Još nekoliko fascinantnih činjenica o boji očiju

Neki ljudi pripisuju određene kvalitete boji očiju. Na primer, ljude sa smeđim očima mnogi smatraju pouzdanijima od plavookih (mada je kombinacija smeđih očiju i oblika lica ključna).

Neke druge zanimljive činjenice vezane za boju očiju su:

  • Ljudi sa plavim očima moraju biti oprezni u pogledu izlaganja jakoj sunčevoj svetlosti.
  • Kontaktna sočiva mogu dati vašim očima boju koju želite.
  • Procenjuje se da 29% stanovništva Edinburga u Škotskoj ima zelene oči – jednu od najređih boja očiju na svetu.

Boja očiju i zdravlje očiju

Dok mi ostali vidimo lepotu u boji očiju, očni lekari (oftalmolzi) vide izvor boje očiju (iris, dužicu) kao putokaz za probleme sa vidom. Upala, infekcije, tumori i druge bolesti mogu pogoditi dužicu.

Lekari koji imaju godine iskustva iza sebe znaju kako da dijagnostikuju ova stanja i bolesti dovoljno brzo da spreče trajna oštećenja vida. Zbog toga se redovnim očnim pregledima višestruko vraća vaša investicija. I zato vam savetujemo da redovno kontrolišete vaš vid i idete na očne preglede.

To važi za ljude svih boja očiju.

U skladu sa najnovijim merama Vlade Republike Srbije, a u želji da Vam i u narednom periodu budemo što dostupniji, korigovali smo rad naše poslovnice. Tako da, od petka 03.04.2020. godine, radno vreme je radnim danom od 9h do 20h, subota je 09h-15h.
U skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije, Optika Lučić je preduzela sve neophodne mere radi prevencije širenja virusa COVID-19.
  1. Kako bismo maksimalno zaštitili Vaše i zdravlje naših zaposlenih preporučujemo Vam da:
  2. Ukoliko čekate u redu, držite se na preporučenoj udaljenosti u odnosu na ostale klijente i zaposlene
  3. Koristite platne kartice za plaćanje (po mogućstvu obavljate beskontaktno plaćanje
  4. Kupujete online bez odlaska na prodajno mesto kada je god to moguće.
Opšte preventivne mere zaštite od korona virusa
  • Ruke perite sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Van kuće koristite gelove za suvo pranje ruku ili alkohol sprej.
  • Ne dodirujte lice neopranim rukama (usta, oči, nos)
  • Prilikom kašljanja ili kijanja koristite unutrašnju stranu lakta ili maramicu.
  • Izbegavajte rukovanje, grljenje i ljubljenje prilikom pozdravljanja.
  • Izbegavajte okupljanja sa većim brojem ljudi u zatvorenom prostoru.
  • Zatvoren prostor u kom boravite češće provetravajte
  • Ukoliko koristite masku, ona mora da prijanja na lice, da pokriva nos i usta.
sr_RSSerbian