Multipla skleroza i simptomi koji utiču na vid

Multipla skleroza je hronična bolest koja utiče na centralni nervni sistem (mozak, kičmenu moždinu i optičke nerve).

Problemi sa vidom mogu biti jedan od prvih znakova multiple skleroze (MS) kod nekih ljudi. Uobičajeni simptom je optički neuritis, ili upala optičkog nerva (koji povezuje oko i mozak).

Optički neuritis izaziva:

• bol
• gubitak vida
• dvostruki vid
• zamagljen vid
• zamućen vid boja

Slabost očnih mišića i nekontrolisani pokreti očiju takođe mogu biti simptomi multiple skleroze.

Ostali simptomi MS mogu uključivati:

• poteškoće sa ravnotežom
• umor
• utrnulost i slabost u rukama i nogama

Šta je multipla skleroza?

Multipla skleroza je bolest u kojoj imuni sistem pogrešno smatra sopstveno zdravo tkivo stranim i napada ga. MS utiče na mozak i kičmenu moždinu (centralni nervni sistem).

Centralni nervni sistem je komandni centar koji šalje električne signale, preko nerava, u sve delove tela. Oči su takođe deo centralnog nervnog sistema.

Tokom napada, telo napada nervna vlakna i njihov okolni zaštitni masni sloj, nazvan mijelinski omotač. Reakcija imunog sistema na strano tkivo je upala. Ova upala oštećuje mijelinsku ovojnicu koja okružuje nerve, u procesu koji se naziva demijelinizacija. Kao rezultat toga, signali koji putuju u povređeni deo mozga i kičmene moždine su prekinuti ili odloženi.

Kako multipla skleroza utiče na oči i vid?

Optički nerv koji povezuje oči sa mozgom može se upaliti tokom multiple skleroze. Drugi način na koji se utiče na oko je kada su pogođene oblasti centralnog nervnog sistema koje kontrolišu kretanje i pomeranje očiju.

Većina ljudi sa multiplom sklerozom ima epizode ​​upale koje mogu doći i nestati tokom vremena, utičući na različite regione centralnog nervnog sistema. Ovo je poznato kao „relapsno-remitentna forma multiple skleroze“. U nekim slučajevima, simptomi mogu nastaviti da se postepeno pogoršavaju tokom vremena, bez remisije i obično bez epizoda upale. Ovo se zove „progresivna multipla skleroza“.

Epizoda može biti izazvana stresom ili infekcijom, a mogu biti pogođeni i različiti sistemi tela. Kao rezultat toga, simptomi mogu varirati od poteškoća sa koordinacijom i ravnotežom, slabosti i umora, do bola u očima i zamućenog vida.

Multipla skleroza i simptomi koji su povezani sa vidom?

Simptomi multiple skleroze mogu trajati danima ili nedeljama. Ovi simptomi se mogu poboljšati sami, iako im je često potrebno lečenje. Epizode ​​upale su nepredvidive i pacjent možda neće ponovo iskusiti simptome nedeljama ili godinama. Obično je potreban tretman za smanjenje epizoda upale.

Uobičajeni simptomi multiple skleroze uključuju:

• Slabost
• Umor
• Utrnulost i peckanje
• Poteškoće sa ravnotežom i koordinacijom
• Promene u funkciji bešike
• Poteškoće sa pamćenjem ili koncentracijom

Multipla skleroza utiče i na vid. Najčešći problemi sa vidom i komplikacije oka usled multiple skleroze su:

• Optički neuritis
• Dvostruki vid (diplopija)
• Nistagmus (nehotični, nekontrolisani ritmični pokreti očiju)

Kod osoba sa multiplom sklerozom, optički neuritis, diplopija i nistagmus se mogu javiti istovremeno ili tokom različitih epizoda. Ovi simptomi otežavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti kao što su: čitanje, vožnja, kuvanje ili čak hodanje. Veoma je važno da se brzo obratite lekaru ako se primeti bilo koji od ovih simptoma.

Optički neuritis

Optički nerv prenosi svetlosne signale iz mrežnjače (tkiva osetljivog na svetlost u zadnjem delu oka), u mozak – gde se obrađuju kao vizuelne slike.

Tokom napada, optički nerv se može upaliti i ovo stanje je zapravo optički neuritis. Kada se to dogodi, nerv nije u stanju da dobro prenese signale od očiju do mozga.

Optički neuritis kod multiple skleroze obično se javlja samo na jednom oku, iako se ponekada može javiti i na oba. Otprilike kod polovine pacjenata, multipla skleroza utiče da se razvije optički neuritis u nekom trenutku tokom bolesti. Oko 20% ljudi sa MS ima optički neuritis kao prvi znak multiple skleroze.

Simptomi mogu trajati 4-12 nedelja, sa najvećim intenzitetom u prvih nekoliko dana.

Simptomi optičkog neuritisa su:

• Bol pri pokretima očiju — Ovo je često prvi simptom optičkog neuritisa
• Zamagljen vid
• Privremeno slepilo na jedno oko
• Maglovito područje u centru vida
• Zamućen ili siv vid

Tim lekara, koji sačinjavaju oftalmolog i neurolog, mogu da rade zajedno na lečenju ovog stanja. Za merenje stepena gubitka vida mogu se koristiti specijalne karte vida koje koriste slova niskog kontrasta umesto uobičajenih slova visokog kontrasta.

Ozbiljnost i opseg simptoma optičkog neuritisa mogu varirati. Kao rezultat toga, tretman se razlikuje kod svakog pojedinca.

U nekim slučajevima, optički neuritis može nestati sam od sebe bez trajnih posledica po vid.

U drugim slučajevima, lekar će možda morati da prepiše lekove kao što su intravenski steroidi, da bi se smanjila upala optičkog nerva i brže poboljšao vid.

Dvostruki vid (diplopija)

Multipla skleroza je bolest koja uzokuje i druge problem sa vidom.

Kod osobe sa multiplom sklerozom, moždano stablo može biti zahvaćeno u epizodi upale. Upala u ovoj oblasti zna da utiče na nerve i delove centralnog nervnog sistema koji kontrolišu mišiće odgovorne za koordinaciju pokreta očiju. Zbog toga, oči možda neće moći da rade zajedno kao tim. Kada pokreti očiju nisu sinhronizovani, dve različite slike se šalju u mozak, što dovodi do izobličenog ili dvostrukog vida.

Dvostruki vid može izazvati vrtoglavicu i poteškoće sa ravnotežom kod nekih ljudi sa MS. To takođe može znatno otežati čitanje. Ljudima sa MS će možda biti potrebni lekovi ili drugi tretmani tokom epizode.

U mnogim slučajevima, simptomi dvostrukog vida će se vremenom poboljšati. Ponekad se preporučuje upotreba poveza za oči ili specijalnih naočara (naočare sa prizmom).

Nistagmus

Nistagmus (titranje očiju) predstavlja ritmičke, nevoljne trzaje očnih jabučica i fiziološka je pojava ako nastaje kao rezultat nadražaja vestibularnog aparata.

Posledica toga je da osoba može biti dezorijentisana i osećati se kao da se sve oko nje kreće i pomera. Nistagmus se može javiti zbog upale moždanog stabla ili malog mozga. Kao i dvostruki vid, dovodi do vrtoglavice i poteškoća sa ravnotežom.

Kao i kod drugih epizoda demijelinizacije, može biti potrebno lečenje lekovima ili druge medicinske intervencije. Kod mnogih ljudi, simptomi nistagmusa se vremenom mogu smanjiti.

Naginjanje glave pod određenim uglom može pomoći nekim ljudima da smanje osećaj dezorijentacije. Međutim, ako nistagmus traje duže vreme, možda će biti potrebni lekovi za njegovo lečenje.

Ko je u najvećoj opasnosti od multiple skleroze?

Multipla skleroza nije nasledna, iako je neko ko ima člana porodice sa multipla sklerozom u većem riziku. To je hronično (doživotno) stanje koje se može javiti u bilo kom uzrastu.

Multipla skleroza je jedan od najčešćih neuroloških uzroka invaliditeta kod mladih ljudi i uglavnom se dijagnostikuje u 20-im ili 30-im godinama.

Žene imaju 2-3 puta veću šansu da dobiju MS nego muškarci.