Kratkovidost ili miopija je uobičajeno stanje oka koje otežava fokusiranje na objekte u daljini. Međutim, objekti koje su blizu verovatno će izgledati savršeno realno i jasno.
Ljudi mogu da leče miopiju nošenjem korektivnih sočiva, kao što su naočare ili kontaktna sočiva, a mogu da se odluče i za lasersku hirurgiju.
Ovaj članak će detaljnije razmotriti sve vezano za kartkovidost, uključujući njene uzroke, simptome i opcije lečenja.
Pregled sadržaja:
Šta je kratkovidost (miopija)?
Miopija je refrakciona greška, što znači da oko nije u stanju da se savija (refraktuje) ili prelama svetlost pravilno. Oko ne fokusira svetlost koja ulazi u njega kako treba, tako da slike u daljini deluju mutno i nejasno.
Miopija je veoma česta. „Američko optometrijsko udruženje“ procenjuje da ovaj problem ima skoro 30% ljudi u Sjedinjenim Državama.
Postoji nekoliko vrsta miopije. U odeljcima u nastavku će se o njima detaljnije govoriti.
- Osnovna miopija
Kod jednostavne miopije, oko je inače zdravo. Nošenje naočara ili kontaktnih sočiva može lako da ispravi probleme koje imate sa svojim vidom.
- Visoka miopija
Visoka miopija je teži oblik miopije. Javlja se kada osoba razvije kratkovidost u mladosti koja se vremenom pogoršava.
Visoka miopija može povećati rizik od razvoja nekih drugih očnih stanja, kao što su odvajanje mrežnjače, glaukom ili katarakta.
- Patološka miopija
Ljudi sa patološkom ili degenerativnom miopijom će imati dodatne zdravstvene rizike sa očima.
Oko će takođe imati probleme koji utiču na mrežnjaču, kao što su:
- degeneracija mrežnjače – koja je vrsta stanjivanja mrežnjače
- atrofija mrežnjače – gde se delovi mrežnjače troše i ne funkcionišu
- Forster-Fuchsova tačka – koja je vrsta ožiljaka na mrežnjači koja može dovesti do žute mrlje
Patološka miopija takođe može uzrokovati gubitak vida koji naočare ili kontaktna sočiva ne mogu ispraviti.
Uzroci i faktori rizika
Miopija se javlja kada je očna jabučica predugačka ili je rožnjača previše zakrivljena. To znači da će se svetlost koja dolazi u oko zaustaviti ispred mrežnjače, umesto na njoj.
Retina koristi svetlost da formira slike koje zatim šalje u mozak. Kada se svetlost ne može pravilno fokusirati na mrežnjaču, slika koju stvara će izgledati mutno.
Iako naučnici još ne znaju tačne uzroke miopije, postoji mnogo faktora (kao što je genetika), koji bi mogli povećati verovatnoću njenog razvoja.
Na primer, veća je verovatnoća da će deca koja imaju roditelje sa miopijom imati ovaj problem. Rizik se povećava ako ga imaju oba roditelja.
Deca koja provode malo vremena napolju ili mnogo vremena posmatrajući predmete izbliza, mogu imati veće šanse da postanu kratkovida.
Naučnici sugerišu da možda postoji veza između više inteligencije i miopije, iako još nisu sigurni zašto je to tako.
Kratkovidost se obično razvija u detinjstvu, ali se može javiti i kod odraslih kao rezultat vizuelnog stresa, koji se javlja kada osoba preterano koristi mehanizam fokusiranja oka.
Može se razviti i zbog drugih zdravstvenih problema, kao što su dijabetes ili katarakta.
Kratkovidost simptomi
Zamućen vid kada gledate predmete u daljini je glavni simptom miopije.
Drugi simptomi su:
- umorne oči
- bol oko ili unutar očiju
- glavobolje
- žmirkanje
- razrokost
- brzo zamaranje u toku vožnje ili gledanja televizije
Ako počnete da primećujete ove simptome, trebalo bi da razgovarate sa oftalmologom, koji može pomoći da se utvrdi da li imate kratkovidost ili ne. Optometrista može preporučiti naočare ili kontaktna sočiva da bi se rešio ovaj problem.
Ako je miopija uznapredovala, optometrista može preporučiti i operaciju.
Progresija kratkovidosti
Iako kratkovidost (miopija) obično ne dovodi do drugih problema sa očima, može se pogoršati kako osoba stari. Ovo je poznato kao visoka miopija.
Pacjent sa visokom miopijom ima povećan rizik od razvoja dodatnih bolesti oka.
Tu pre svega spadaju:
- katarakta
- glaukom
- ablacija retine (odvajanje mrežnjače)
Ako dođe do gubitka vida ili drugih problema vezanih za oči, stanje postaje poznato kao patološka miopija (kratkovidost). To znači da je nivo miopije toliko uznapredovao da je uzrokovao da zadnji deo oka počinje da se lomi.
Refraktivne greške, uključujući miopiju, uzrokuju 3% slučajeva slepila u svetu.
Jedna od najboljih stvari koje osoba može da uradi da uspori napredovanje miopije je da redovno posećuje očnog lekara. Ljudi sa faktorima rizika za miopiju, kao što su dijabetes ili roditelji sa miopijom, takođe mogu imati koristi od češće posete očnom lekaru.
Kratkovidost se uglavnom rešava: nošenjem naočara, kontaktnih sočiva ili hirurškim zahvatom. Zavisno od stepena kratkovidosti, naočare ili sočiva treba nositi stalno ili samo povremeno.
Serbian