Keratokonus je degenerativna bolest koja uzrokuje da se rožnjača (čista površina na prednjoj strani oka) postepeno stanji i izboči u konusni oblik (oblik kupe). Do ovoga dolazi usled slаbljenja kolagena od kojeg je sastavljenja rožnjača.
Rožnjača u obliku konusa obično uzrokuje miopiju (kratkovidost) i astigmatizam, što dovodi do zamućenog i izobličenog vida.
Obično počinje u tinejdžerskim godinama (pubertetu) i može se postepeno pogoršavati tokom 20-ih godina, iako to varira od osobe do osobe.
Može da se pojavi na jednom ili u oba oka.
Pregled sadržaja:
Šta uzrokuje keratokonus?
Ne znamo sa sigurnošću šta uzrokuje keratokonus, ali najverovatnije da genetski faktori i faktori okoline imaju određenu ulogu u razvoju ove bolesti oka. Otprilike 10% osoba sa keratokonusom će imati roditelja koji već ima keratokonus.
Faktori rizika koji mogu da utiču na pojavu ove bolesti su:
- Porodična istorijabolesti
- Snažno trljanje očiju
- Stanja i bolesti kao što su: alergije, polenska groznica, ekcem, Daunov sindrom, Ehlers-Danlosov sindrom
Koji su simptomi keratokonusa?
Kako rožnjača postaje nepravilnijeg oblika, to uzrokuje razvoj progresivne miopije i nepravilnog (iregularnog) astigmatizma, stvarajući dodatne probleme sa zamagljenim vidom. Takođe može doći do pojave odsjaja prilikom gledanja u neki predmet i osetljivosti na svetlost.
Simptomi keratokonusa mogu da se menjaju kako bolest napreduje i uključuju:
- Zamagljen ili izobličen vid
- Povećanu osetljivost na svetlost i odsjaj
- Probleme sa noćnom vožnjom
- Čini vam se da pred očima vidite pruge ili oreole
- Česte promene u dioptriji
- “Duple slike” u jednom oku
Kako se dijagnostikuje?
Vaš oftalmolog može dijagnostikovati keratokonus sveobuhvatnim pregledom oka. Napredna dijagnostička mašina (topograf) meri oblik i debljinu vaše rožnjače. Ovo merenje se ponavlja pri svakoj poseti lekaru i pomaže vašem oftalmologu da prati stanje.
Preporučuje se da na pregled odu svi bliži rođaci (osobe kod koje je ustanovljen ovaj problem) u rizičnom uzrastu, da bi se na vreme prepoznao i eventualno rano lečio moguć keratokonus.
Kako se leči keratokonus?
U ranim stadijumima bolesti, vid se može korigovati naočarima (sa cilindričnim staklima), kao i polutvrdim ili skleralnim kontaktnim sočivima.
Kako bolest napreduje, mogu da se koriste specijalna tvrda kontaktna sočiva (tvrda gas propusna kontaktna sočiva).
Kod uznapredovalog keratokonusa, kada naočare ili kontaktna sočiva više ne mogu da poboljšaju vid, može biti neophodna transplantacija rožnjače (keratoplastika).
Transplantacija rožnjače podrazumeva uklanjanje obolelog dela rožnjače i njegovu zamenu zdravom, donorskom rožnjačom. Rezultati transplantacije su obično jako dobri.
Unakrsno povezivanje kolagena je noviji tretman koji usporava ili zaustavlja napredovanje keratokonusa. Uključuje upotrebu kapi riboflavina (vitamin B12) i UV zračenja na rožnjači, kako bi se ojačala kolagena vlakna u rožnjači. Iako unakrsno povezivanje ne može vratiti izgubljeni vid, ono sprečava budući gubitak vida.