Daltonizam – Dijagnostikovanje, lečenje, moguće komplikacije i još mnogo korisnih informacija

Daltonizam je bolest koja je uzrokovana problemima sa mrežnjačom. Ti delovi mrežnjače koji su oštećeni su zaduženi za raspoznavanje: crvene, zelene i plave boje.

Kako se dijagnostikuje daltonizam?

Gledanje boja je subjektivno. Nemoguće je znati da li vidite crvene, zelene i druge boje na isti način kao ljudi sa savršenim vidom. Međutim, vaš očni lekar može da testira stanje tokom normalnog očnog pregleda.

Testiranje će uključivati upotrebu posebnih slika koje se nazivaju pseudoizohromatske ploče. Ove slike su napravljene od obojenih tačaka koje imaju brojeve ili simbole ugrađene u njih. Samo ljudi sa normalnim vidom mogu da vide ove brojeve i simbole.

Ljudi sa daltonizmom imaće problema da vide neke od brojeva. Ako ste daltonista, možda nećete videti broj ili ćete možda videti drugi broj.

Važno je da se deca testiraju pre nego što pođu u školu jer mnogi obrazovni materijali u ranom detinjstvu uključuju identifikaciju boja.

Koliko traje daltonizam?

Bez obzira da li ste rođeni sa daltonizmom ili se ona razvio sa stranjem, najverovatnije ćete ga imati tokom celog svog života. Ne postoji lek za daltonizam, ali postoje načini koji mogu da poboljšaju vaše stanje. Ako je daltonizam uzrokovan povredom oka ili hroničnom bolešću, lečenje ovih stanja može da pomogne.

Koje su mogućnosti za lečenje?

Za nasledne oblike daltonizma, trenutno ne postoji adekvatno lečenje. Većina ljudi nauči da se prilagođava i živi sa ovom bolešću.

Ovo najčešće nije problem i veliki broj ljudi se prilično lako navikne na ovo stanje. Kod nekih prođe puno godina, a da ni ne znaju da boje vide drugačije od većine.

U nastvaku vam dajemo nekoliko korisinih saveta vezanih za daltonizam:

• Specijalne naočare ili kontaktna sočiva mogu pomoći nekim osobama sa nedostatkom crveno-zelene boje da vide razliku između boja.
• Aplikacije za pametne telefone kreirane za ljude sa daltonizmom omogućavaju korisnicima da otkriju boje predmeta.
• Pokušajte da zapamtite redosled predmeta koji su u bojama koje slabije raspoznajete (semafor).
• Zamolite nekoga da sortira vašu odeću ili druge predmete za koje želite da se slažu.
• Ukoliko vaše dete ima daltonizam, obavestite profesore da dete ima problem sa raspoznavanjem nekih boja.
• Deca sa daltonizmom teško mogu da čitaju zadatke odštampane na šarenom papiru.
• Naučite dete boje uobičajenih predmeta. Ovo može pružiti referentni okvir kada drugi ljudi razgovaraju o bojama u prisustvu vašeg deteta.

Da li postoji nekakva prevencija za daltonizam?

U ovom slučaju, prevencija ne postoji, baš kao ni adekvatno lečenje. Međutim, postoje metode koje mogu da smanje šanse za razvoj daltonizma. Redovne kontrole kod lekara opšte prakse, godišnji pregledi očiju i zdrav način života samo su neke od stvari koje možete da preduzmete za zdravlje vaših očiju.

Koje su potencijalne komplikacije kod daltonizma?

Ljudi sa teškim oblikom daltonizama koji se naziva akromatopsija ne mogu da vide nikakve boje. Vide samo crnu, belu i nijanse sive.

Mogu imati i druge probleme sa vidom, kao što su:

• Osetljivost na jaču svetlost i odsjaj
• Nekontrolisane pokrete očiju (nistagmus)
• Slabu oštrina vida
• Dalekovidost
• Ahromatopsija je retka – pogađa približno 1 od 30 000 ljudi

Ko je u najvećem riziku i koliko ljudi ima daltonizam?

Oštećenja vida u crveno-zelenoj boji su najčešći oblik daltonizma i češće pogađaju muškarce nego žene. Kod ljudi evropskog porekla, crveno-zeleni daltonizam se javlja kod približno 8% muškaraca i 0,5% žena.

Plavo-žuti daltonizama je uravnoteženiji i javlja se u skoro istim brojkama i kod muškarca i kod žena. Okvirno oko 0.1 promil ljudi ima ovaj oblik daltonizma.

Najnovija istraživanja kod lečenja daltonizma

Naučnici se danas baziraju na gensku terapiju za lečenje daltonizma. Oni veruju da će osobe akromatopsijom (totalni daltonizam) moći da razaznaju poneku boju nakon lečenja genskom terapijom.

Genska terapija koristi viruse zbog toga što oni lako mogu da uđu u ćelije (virusi su modifikovani tako da ne izazivaju infekciju).

Svakako da su neophodna dodatna istraživanja, ali dosadašnji rezultati su obećavajući.

Bolesti koje mogu da utiču na nastanak daltonizma

Postoje bolesti koje mogu da  povećaju rizik od nastanka daltonizma.

To su pre svega:

• Glaukom
• Makularna degeneracija
• Dijabetes
• Parkinsonova bolest
• Leukemija
• Alkoholizam
• Alchajmerova bolest