Ambliopija – Slabovidost kod dece

Ambliopija (slabovidost), je poremećaj pri kojem oko ne razvije normalnu vidnu oštrinu. Slabovidost najčešće započinje tokom ranog detinjstva.

Šta je ambliopija?

Ambliopija (koja se naziva i “lenje oko”) je senzorni poremećaj koji je posledica nemogućnosti da se razvije vidna oštrina na jednom ili na oba oka.

Uzrok predstavlja poremećaj u tome kako mozak i oko zajedno funkcionišu. Usled ovog problema sa vidom, mozak ne može da prepozna vid iz jednog oka. Vremenom, mozak se sve više oslanja na drugo, jače oko, dok se vid slabijeg oka pogoršava.

Ambliopija se zove i “lenje oko”, jer jače oko bolje radi.

Ambliopija počinje u detinjstvu i najčešći je uzrok gubitka vida kod dece. Ima je oko 3% dece. Dobra vest je da rano lečenje dobro funkcioniše i obično sprečava dugoročne probleme sa vidom.

Koji su simptomi ambliopije?

Simptomi ambliopije se ponekada teško dijagnostikuju. Deca sa ambliopijom mogu imati lošu percepciju dubine (imaju problema da kažu koliko je nešto blizu ili daleko).

Roditelji takođe mogu primetiti znakove da njihovo dete ima problem sa vidom.

Tu su:

• Dete čkilji kada čita
• Zatvara jedno oko da bi bolje videlo
• Naginje glavu kada pokušava da se fokusira na neki objekat

U mnogim slučajevima, roditelji ne znaju da njihovo dete ima ambliopiju dok je lekar ne dijagnostikuje tokom pregleda vida. Zato je važno da sva deca redovno idu na pregled vida, barem jednom u 2-3 godine.

Da li je moje dete u opasnosti od ambliopije?

Neka deca se rađaju sa ambliopijom, a druga je razviju kasnije u detinjstvu.

Šanse za ambliopiju su veće kod dece koja:

• Su preveremeno rođena
• Pri rođenju imaju težinu manju od proseka
• Imaju porodičnu istoriju ambliopije, katarakte u detinjstvu ili drugih očnih bolesti
• Imaju smetnje u razvoju

Šta uzrokuje ambliopiju?

U mnogim slučajevima, lekari ne znaju uzrok ambliopije. Ponekad, neki drugi problem sa vidom može dovesti do ambliopije.

Normalno, mozak koristi nervne signale iz oba oka da bi mogli da vidite. Međutim, ako određena bolest oka pogorša vid na jedno oko, mozak pokušava da ga što manje koristi. Počinje da „isključuje“ signale sa slabijeg oka i oslanja se samo na jače oko.

Neke bolesti oka mogu dovesti do ambliopije i to su:

Refrakcione greške

To uključuje uobičajene probleme sa vidom kao što su:

• kratkovidost (imate problema da vidite na daljinu)
• dalekovidost (imate problema da vidite stvari izbliza)
• astigmatizam (uzrokuje zamagljen vid)

Obično se ovi problemi sa vidom rešavaju prilično lako, nošenjem naočara ili kontaktnim sočivima. Međutim, ukoliko se ne leče, mozak može da počne da se više oslanja na oko na koje bolje vidite.

Strabizam

Strabizam je poremećaj položaja oćiju. To je nemogućnost oba oka da istovremeno gledaju u istom pravcu, odnosno u isti predmet posmatranja.

Obično se oči kreću zajedno kao par, ali kod dece sa strabizmom, to nije slučaj. Jedno oko može da gleda ka: unutra, spolja, gore ili dole.

Katarakta

Ovo je bolest koja uzrokuje zamućenje očnog sočiva, zbog čega stvari koje posmatrate izgledaju mutno. Dok u većini slučajeva katarakta javlja kod starijih ljudi, bebe i deca takođe mogu razviti kataraktu.

Kako se dijagnostikuje ambliopija?

Kod redovnog pregleda vida, lekar vašeg deteta će tražiti znake ambliopije. Sva deca uzrasta od 3 do 5 godina moraju bar jednom da provere vid.

Ukoliko se sumnja na skretanje jednog oka (ili naizmenično oba), pregled se najčešće vrši pomoću testa pokrivanja jednog, pa drugog oka zastorom čime se otkriva ambliopija.

Koji je najbolji tretman za ambliopiju?

Ako postoji problem sa vidom koji uzrokuje ambliopiju, lekar će najverovatnije prvo njega da leči. Na primer, lekari mogu preporučiti naočare ili kontaktna sočiva (za decu koja su kratkovida ili dalekovida) ili operaciju (za decu sa kataraktom).

Sledeći korak je da se mozak ponovo obuči i počne da koristi slabije oko. Što ga mozak više koristi, to ono postaje jači.

Tretmani kojima može da se leči ambliopija su:

• Nošenje poveza preko jačeg oka. Prekrivajući oko lepljivom povezom za oko (slično flasteru), mozak mora da koristi slabije oko da bi video. Neka deca treba da nose flaster samo 2 sata dnevno, dok će druga možda morati da ga nose kad god su budna.
• Stavljanje specijalnih kapi za oči u jače oko. Kap atropina koji se daje jednom dnevno može privremeno zamagliti vid na blizinu, što primorava mozak da koristi drugo (u ovom slučaju slabije) oko. Za neku decu, ovaj tretman deluje dobro kao i povez za oči, a nekim roditeljima je lakši za upotrebu (na primer, zato što mala deca mogu pokušati da skinu flastere za oči).

Nakon što vaše dete krene sa lečenjem, njegov vid može početi da se poboljšava za nekoliko nedelja. Međutim, verovatno će biti potrebni meseci da se postignu željeni rezultati. Nakon toga, vaše dete će možda i dalje morati da koristi ove tretmane, sa vremena na vreme da spreči povratak ambliopije.

Važno je da se rano počne sa lečenjem dece sa ambliopijom (što pre, to bolje). Deca koja odrastaju bez lečenja mogu imati doživotne probleme sa vidom. Lečenje ambliopije je obično manje efikasno kod odraslih nego kod dece.